У првим деценијама од како се врше мјерења на овој станици, просјечне годишње вриједности добивене анализом 24-сатних узорака су указивале на знатно већи степен загађености у односу на посљедњих 17 година, што се може објаснити смањењем индустријских активности почетком ратних сукоба, али и гасификацијом сарајевских топлана након рата.
Анализе 24-сатних узорака показују да поново долази до постепеног раста концентрација сумпор диоксида и дима у атмосфери града Сарајева, у периоду 1995 – 2011. године. Изузетак је 2001. у којој је забиљежен пад концентрација сумпор диоксида и дима, што се може видјети на приложеном графикону, (Слика 1). Нешто ниже вриједности ових загађујућих супстанци могу се објаснити повољним метеоролошким условима. У зимском периоду 2001. год. није било дугих периода са температурним инверзијама, а температуре су биле у просјеку веће тако да се сигурно трошило мање енергије за загријавање, а самим тим је и емисија загађујућих материја у атмосферу била мања. Упоређујући статистичке показатеље за сумпордиоксид и дим са граничним вриједностима квалитета зрака (ГВ) члан 9. Правилника о граничним вриједностима квалитета зрака, концентрације дима (Слика 2.) прелазе ГВ за високе вриједности, 98-и перцентил.

Слика 1 Слика 2.

Аутоматска станица за праћење квалитета зрака почела је са радом 2003. године и мјери тренутне концентрације пет параметара загадјености зрака (Слика 2.). У 2006. години  овој станици је додан  још и  монитор за мјерење озона.

Ова станица је постављена на метеоролошкој станици Бјелаве у Сарајеву. Њени подаци ће употпунити слику стања квалитета зрака у Сарајеву.

Анализом добивених резултата са ове станице уврђено је да статистички параметри концентрација SO2, NO, NO2, NOx, CO и О3 нису прелазили граничне вриједности утвђене Правилником.

Слика 3.

НАПОМЕНА: 2011. године није било континуираног мјерења током цијеле године  због техничких проблема.

Упоређивањем резултата просјечних годишњих концентрација загађујућих материја добивених са станице хидрометеоролошког завода на Бјелавама и аутоматске станице у Алипашиној улици у центру Сарајева (станица Министарства просторног уређења и заштите околиша Кантона Сарајево) дошло се до очекиваних закључака обзиром да је станица Бјелаве смјештена око 100 метара изнад центра града. (слике 4. и 5.)

Слика 4. Слика5.

Најуочљивије разлике се односе на концентрације азотних оксида у зраку. Концентрације NO, NO2 i NOx измјерене на станици у Алипашиној улици су вишеструко веће од оних које су измјерене на Бјелавама што је у првом реду посљедица емисије из саобраћаја (станица у Алипашиној улици се налази на једној од најфреквентнијих градских раскрсница).

С друге стране, измјерене концентрације озона на Бјелавама су веће у односу на оне у центру града. Резултати мјерења сумпордиоксида показују нешто већу концентрацију у центру града.   

Праћење концентрација сумпор диоксида и дима у зраку града Тузле, на метеоролошкој станици, поново је почело 2002. године. Упоређујући резултате мјерења, 24-сатних узорака, у периоду од 2002. до 2011. године  са мјерењима 1990 - 1991. године, да се закључити да су концентрације сумпор диоксида нешто ниже док су концентрације дима веће, и прелазе ГВ за високе вриједности, 98-и перцентил, (слике 6. и 7.).

Слика 6. Слика7.

КИСЕЛОСТ ПАДАВИНА
           
Сектор животне средине редовито врши анализе киселости падавина. Након што је неколико година за редом број и учесталост киселих падавина растао од 2006. године биљежи се значајан пад тог броја. Међутим од 2009. године је опет дошло до пораста броја киселих у укупном броју падавина.  Илустративно је то приказано на графикону (слика 8.), који показује учесталост појава киселих падавина.

Слика 8.

Киселе падавине (слика 9.) се појављују током цијеле године. У љетном периоду регистровано је 4% до 8% од укупног годишњег броја киселих падавина, а мјесеци са најучесталијим појавама киселих падавина су јануар, фебруар и децембар (од 12-14%), како се да уочити на слици.

Слика 9. Слика10.

Највећи број појава киселих падавина, објашњава се даљинским транспортом фронталних зрачних маса које су у највећој мјери загађиване крећући се преко западне и централне Европе. Успоредбом појава киселих падавина са доминантним правцима вјетра  закључило се да је највећа учесталост ове појаве (више од 70 %) присутна при доласку зрачних маса из правца сјеверозапад и запад-сјеверозапад (слика 10.). Ово потврђује чињеницу да локално загађење атмосфере на подручју БиХ битно не утиче на учесталост појаве киселих падавина. 

РАДИОАКТИВНОСТ АТМОСФЕРЕ

Федерални хидрометеоролошки завод као институција од интереса за Федерацију и Босну и Херцеговину свакодневно мјери абсорбоване дозе јонизирајућег зрачења. Према подацима континуираних вишегодишњих мјерења и тестних мјерења на подручју централне Босне и подручју Херцеговине, обрадом годишњих доза, абсорбована доза јонизирајућег зрачења износи 0.8 до 1.1 милисиверта годишње (mSv/y),. Свакако да из овог податка грађани не могу оцјенити величину радијације и зато ћемо покушати на популаран начин објаснити неке појмове и норме јонизирајућег зрачења (Слика 11.).

Сллика11.

Према свјетским истраживањима и стандардима природна радијација земље износи 1.2 mSv/y, а природна космичка радијација износи 0.3 mSv/y. Тако да укупна природна радијација износи 1.5 mSv/y. Из наведеног се може уочити да су измјерене вриједности абсорбоване дозе код нас испод стандардних свјетских норматива.

УВ ЗРАЧЕЊЕ

Ултраљубичасто зрачење не представља компоненту загађености зрака, међутим медиј кроз који ово зрачење долази до површине Земље те људи и других живих организама је атмосфера. На метеоролошкој станици Бјелаве-Сарајево мјерење овог параметра се врши редовно и континуирано од 2006. године. Свакодневна мјерења интензитета УВ зрачења се врше у периоду од априла до октобра и то у сатним терминима од 9 до 15 сати.
Методе мјерења и обавјештавање грађанства су у складу са заједничком препоруком  Свјетске метеоролошке и Свјетске здравствене организације (WМО и WХО) те програма УН-а за околиш (УНЕП). Запосленици Сектора праве прогнозу УВ зрачења за простор Босне и Херцеговине у циљу обавјештавања грађанства о очекиваним вриједностима и евентуалним мјерама заштите.                       
Резултати  добивени мјерењима указују да су вриједности индекса УВ зрачења у Сарајеву у складу са астрономским положајем Сарајева. У складу с тим и највише вриједности овог параметра се биљеже у љетним мјесецима те у  терминима када сунчеве зраке падају на тло под највећим углом тј. између 10 и 15 сати.
Треба напоменути да је опасност од УВ зрачења у директној вези са типом и осјетљивошћу  коже индивидуе. Врло високе вриједности УВ индекса су забиљежене у изузетно ријетким случајевима. Екстремне, изузетно опасне вриједности УВ индекса нису забиљежене.

 МЕЂУНАРОДНЕ ОБАВЕЗЕ И ИЗВЈЕШТАВАЊЕ

У складу са европским конвенцијама Сектор је примјеном Европског софтwареа ДЕМ (софтверски пакет за имисију), који је инсталиран код нас, извршио обраду статистичких вриједности стања загађености и податке директно преко интернета послао на: ftp://info.rivm.nl/pub/llo/pub /upload/ etcaq/dem, као и остале европске земље. Ти се подаци могу пронаћи у AIRBASE на EIONET порталу EEA (Европска агенција за околиш).

Овђе морамо истаћи да Босна и Херцеговина са аспекта  размјене података о квалитету зрака са ЕЕА извршава своје обавезе у складу са законима из ове области у нашој земљи, као и у складу са директивама ЕУ из области праћења и анализе квалитета зрака .

Прорачун емисије штетних материја у зрак на подручју Босне и Херцеговине Завод врши већ дужи низ година. Примјеном европских конвенција смо дужни достављати ове податке, као и све остале земље Европе.

За ове потребе, као и за потребе компатибилности емисионих података, Европска заједница је усвојила компјутерске софтwаре пакете, помоћу коих врши комплетан прорачун свих компоненти који загађују зрак на једном подрочју. Ови пакети и сам приступ обраде података је познат под називом CORINAIR метеодологија

Ту се посебно ради о слиједећим софтwаре пакетима:

• Collecter    - комплетна обрада емисионих извора загађивања зрака,
• Reporter    -  комплет табеларних приказа сазнања загађивања у складу са
  конвенцијама,
• Importer     - пакет за  повезивање са другим софтверима,
• Copert        - комплетна обрада загађивања атмосфере од возила.

Обзиром да се ради о веома комплексним софтверима то се ови пакети већ дуже анализирају и проучавају у овом Сектору. Остваривана је и међународна сарадња у вези ових софтвера преко Европског центра ETC/AE који ради у склопу Европске агенције за околиш (EEA). Сада  је Сектор у могућности да врши прорачуне емисије од возила, као и емисије од великих извора загађивања зрака.