Климатологија

Клима (грч.-нагиб) или поднебље као метеоролошки појам је скуп временских појава, односно атмосферских процеса који карактеришу средње физичко стање атмосфере изнад неког дијела земљине површине.

Средње физичко стање атмосфере добива се из дугогодишњих осматрања метеоролошких елемената (сунчево зрачење-инсолација, земљино израчивање-радијација, температура зрака, притисак, влажност зрака, хоризонтална видљивост, облачност, количина падавина, висина снијежног покривача, густина снијега, испаравање, правац и брзина вјетра) и метеоролошких појава (магла, киша, снијег, град, роса, слана, иње итд.) које треба средити и статистички обрадити.

На климатске елементе утичу климатски фактори које дијелимо на астрономске (активност сунца, земљина ротација и револуција), географске (географска ширина, распоред копна и мора, надморска висина, рељеф, врста подлоге ) и антропогене. Период осматрања метеоролошких елемената и појава за одређивање климе према Свјетској метеоролошкој организацији (WMO) износи 30 година.

Према одлуци одјела за климатологију при WMO климатолошки низ 1960-1990. година користи се као успоредни низ, све док се не изврши сљедећи низ 1991-2020. година.

Савремена дефиниција дефинише климу као динамички систем у којем учествују и једни на друге дјелују атмосфера, океани, литосфера, ледени и сњежни покривач, биосфера, укључујући и утицај човјека.

Клима Босне и Херцеговине

С обзиром на специфичан географски полажај и рељеф, клима Босне и Херцеговине је доста сложена, па се могу разликовати три засебна климатска појаса, са више или мање израженим границама...ОПШИРНИЈЕ